Zakonske opcije za smanjenje izdataka za poreze i doprinose

Nedelja iza nas je bila veoma uzburkana i dinamična. Od proglašenja vanrednog stanja do današnjeg dana, uveden je veliki broj mera, od kojih se tek nekoliko odnosi na privredu.

U nedostatku specifičnih olakšica, rešenja i dalje tražimo u okviru postojećih zakonskih rešenja.

Ono što je trenutno najvažnija tema među osnivačima preduzetnicima i privrednicima jeste tema poreza i doprinosa koji proističu iz radnih odnosa i tema kako sačuvati radna mesta u situaciji u kojoj je likvidnost preduzetnika i privrede potpuno ugrožena.

Za sve vas koji imate više od jednog zaposlenog, osmislili smo nekoliko rešenja koja bi mogla da smanje vaše troškove u narednom periodu, a koja se prvenstveno odnose na radno-pravne odnose i plaćanje poreza i doprinosa zaposlenima u narednom periodu.

U periodu koji predstoji, iz mnogo razloga je bitno sačuvati radna mesta i status svojih zaposlenih (primarno – zdravstveno osiguranje).

Plate, porezi i doprinosi u martu 2020.

Proglašenje vanrednog stanja (15. marta 2020.) donelo je veliki broj mera i zabrana koje se primenjuju, i koje za cilj imaju očuvanje zdravlja stanovništva.

Sa današnjim danom (22.03.2020.), imamo situaciju u kojoj je promet u privatnom sektoru naglo opao, u kojoj je ograničena mogućnost kretanja i dolaska na posao usled privremenog ukidanja gradskog prevoza i značajnog ograničenja kretanja usled produženog trajanja policijskog časa.

U tim uslovim potrebno je hitno razmotriti i primeniti rešenja, koja mogu smanjiti troškove poreza i doprinosa na plate zaposlenih, uz očuvanje radnih mesta i statusa zaposlenih (npr. zdravstveno osiguranje).

Trenutno su u najvećem broju slučajeva isplaćene februarske plate i namirene obaveze prema državi.

Opšti princip je da se obračun poreza i doprinosa (PiD) i isplata plate za prethodni mesec moraju realizovati do zadnjeg dana narednog meseca.

Dakle, u slučaju martovskih plata, zadnji dan do koga se mogu obračunati PiD i zarade je zadnji dan aprila.

Uobičajeno je da se plate puštaju ranije – u tekućem mesecu ili prvim danima narednog meseca za prethodni, ali usmeravamo pažnju da kao poslodavac imate pravo da PiD i plate obračunate do kraja narednog meseca za prethodni mesec.

Na osnovu naših informacija, većina klijenata i aktera u maloj privredi je odlučila da isplati martovske zarade bez promena, ali ostaje upitno da li postoji likvidnost da se za april i kasnije mesece plaćaju sve obaveze prema državi i zaposlenima, ukoliko se kriza bude nastavila. Upravo zbog toga razvili smo nekoliko rešenja i predloga.

Rešenja za plate, poreze i doprinose od aprila do prestanka krize

U cilju zadržavanja radnih mesta, očuvanja likvidnosti poslodavaca i zaštite prava zaposlenih, moguće je iskoristiti opcije koje izvor imaju u Zakonu o radu i Zakonu o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje. 

Opcija 1 – Obračun doprinosa na minimalnu osnovicu bez isplate plate

Ovo je visoko preporučena opcija iz nekoliko razloga:

• zaposlenom u potpunosti čuva status osiguranika zdravstvenog osiguranja
• čuva radno mesto
• predstavlja najveću uštedu poslodavcu
• radnik zadržava pravo na zaradu koja je definisana ugovorom o radu, koju je poslodavac u obavezi da isplati u onom trenutku kada bude bio u situaciji da to može da uradi.

Svoj zakonski osnov, ova opcija nalazi u članu 51 Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje. U stavu 3, člana 51 ovog zakona navodi se da ’ako poslodavac ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa’.

Dalje, istim članom se definiše da je ’poslodavac dužan da pri isplati zarade za odgovarajući mesec plati razliku između plaćenog iznosa doprinosa u skladu sa stavom 3 člana (upravo navedeno) i iznosa doprinosa obračunatog na zaradu koju isplaćuje’.

Ove odredbe su primenjive u scenarijima u kojima poslodavac, usled gubitka prihoda, usled gubitka posla, naglog opadanja posla i generalno teške poslovne situacije, više nije u mogućnosti da isplati pune iznose poreza i doprinosa, i plata.

U takvom scenariju, koji je sada izvestan za veliki broj preduzetnika osnivača i drugih poslodavaca, radnici ostaju zaposleni, imaju status osiguranika zdravstvenog osiguranja, i nakon prolaska teškog perioda, imaju pravo na platu koja im je definisana ugovorom o radu, samo što će tu platu poslodavac isplatiti kada bude bio u mogućnosti. Kada bude bio u mogućnosti da isplati punu zaradu, biće u obavezi i da plati razliku poreza i doprinosa na zaradu definisanu ugovorom o radu.

Dakle, na osnovu ove opcije, poslodavac u stvari odlaže svoje obaveze za vreme kada vanredno stanje i/ili loša poslovna situacija budu prošli.

Do tada se mogu očekivati i rešenja koja bude predložila Vlada republike Srbije.

Već sada (22.3.2020.) dovoljno je teško doći do posla, jer je privremeno ukinut gradski prevoz i postoji ograničenje kretanja od 17 do 05 časova. Najavljeno je pooštravanje tih mera, koje ukoliko se desi, predstavljaće dovoljan osnov da se privremeno prekine sa poslovanjem.

Argument za primenu ove opcije, osim već postojećih teških mera, predstavlja i činjenica da su u privatnom sektoru (uključujući i privatno zdravstvo) poslovni prihodi kolabirali.

Dakle, na osnovu člana 51 Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje, poslodavac koji nema novac da obračuna pun iznos poreza, doprinosa i zarada, može da obračuna doprinose prema trenutnoj najnižoj osnovici za obračun doprinosa (25.801,oo dinara). Iznos tih doprinosa bi bio 9.430,27 dinara. 

Opcija 2 – Opcija aneksiranja ugovora o radu na pola radnog vremena

Na osnovu člana 171 Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu uslova rada, tj aneks ugovora, kako bi se promenili bitni elementi ugovora o radu – u ovom slučaju prvenstveno radno vreme i iznos zarade. Osnov za skraćivanje radnog vremena jeste regulativa koja preciznije definiše postupanja u vanrednom stanju (trajanje policijskog časa, ukidanje javnog prevoza i sl).

Usled tih novo-nastalih uslova, ukoliko poslodavac donese odluku da nastavi sa radom, potrebno je hitno doneti odluku o skraćenju radnog vremena usled vanrednog stanja i u skladu sa njom ponuditi zaposlenima aneks ugovora o radu u kome će se na osnovu člana 33 Zakona o radu (tačke 9 i 10), definisati novo nepotpuno radno vreme i novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora.

U ovom scenariju, zaposlenom se iz objektivnih razloga nudi aneks ugovora o radu, u kome se radno vreme ustanovljava na 4 sata dnevno (20 sati nedeljno) i u kome se definiše kao pola radnog vremena i u kome se navodi bruto zarada adekvatna polovini radnog vremena – 27.895,87 dinara u bruto 2 iznosu (ukupan trošak plate).

Računica za ovaj scenario, u slučaju minimalne zarade izgleda ovako:

• Nova neto plata – 16.920,60 dinara
• Porez i doprinosi – 10.975,27 dinara
• Ukupan trošak plate (bruto 2) – 27.895,87 dinara

U odnosu na sadašnju situaciju, gde ukupan trošak (plata i PiD) za minimalnu zaradu (tzv bruto2) iznosi 52.493,00 dinara, ovo predstavlja uštedu od gotovo 50%.

NAPOMENA – radi se o obračunu za minimalnu zaradu (minimalac).

Usled vanrednog stanja i ograničenja kretanja, poslodavac ima mogućnost da donese odluku o skraćenju radnog vremena, na osnovu te odluke zaposlenom predlaže aneks ugovora o radu. Zaposleni može i ne mora da prihvati aneks ugovora.  Smatramo da bi neprihvatanje ovakvog aneksa od strane zaposlenog, u trenucima kada je na stazi oštro vanredno stanje, bilo nerazumno.

Nakon prestanka vanrednog stanja, biće moguće potpisati novi aneks ugovora, kojim će se stanje vratiti na pređašnje.