Informacija o primeni Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva od 1.januara 2025. godine

Sa prvim danom nove 2025. godine, na snagu stupa novi Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, koji donosi brojne promene, ali ujedno i velike nedoumice u vezi sa primenom značajnih odredbi iz tog Zakona. Veliki broj pravila, izgled evidencija, obrazaca i sl, propisuje ministar, tj da bi se Zakon efektivno primenio, moraju se doneti podzakonska akta, za šta je okvirni rok 6 meseci nakon stupanja na snagu Zakona. Sa druge strane, okosnica novog Zakona – RIZIS (Republički integrisani zdravstveni sistem) i eKarton – ne postoje – pa samim tim se 1.1.2025. ne mogu ni početi primenjivati. 

RIZIS je zamišljen veoma ambiciozno, kao informacioni sistem koji će integrisati sve što rade svi akteri u državnom i privatnom zdravstvu, kao i šire RFZO, vojno zdravstvo, ustanove socijalne zaštite i brojne druge organizacije i institucije. Izrada RIZIS-a je poverena Kancelariji za informacione tehnologije RS. Proces izrade RIZIS-a će sigurno biti dugačak i mukotrpan, a ciljevi Zakona će biti ostvarivani na duži rok i fazno. 

Ovaj Zakon vodi potpunoj digitalizaciji svih podataka koji postoje i nastaju u zdravstvu i šire; kao i integraciji/povezivanju svih aktera u zdravstvu, uključujući i privatno zdravstvo, koje će gotovo sigurno, biti integrisano tek u kasnijim fazama. 

Bilo kako bilo, Zakon stupa na snagu 1.1.2025., pa je cilj ovog teksta da upozna sa osnovnim elementima Zakona, predstavi koncepte, da preporuke i uputi na prava i obaveze. 

eKarton (član 46 Zakona)

Glavna i centralna okosnica Zakona je eKarton, koga čine podaci iz obavezne medicinske dokumentacije pacijenta. Cilj uspostavljanja eKartona, prema Zakonu, je brža i efikasnija zdravstvena zaštita i adekvatno pružanje zdravstvenih usluga. 

Kada se sistem RIZIS uspostavi, i kada se uspostave eKartoni, efektivno će se desiti situacija, gde će svi medicinski podaci svih građana Srbije biti čuvani na jednom mestu centralizovano u državnom data centru u Kragujevcu. 

eKarton (Elektronski medicinski dosije) predstavlja jedinstveni i centralizovani registar koji čini skup podataka i dokumenata iz obavezne medicinske dokumentacije koja se vodi u elektronskom obliku o pacijentu, a koji se koriste u pružanju zdravstvene zaštite i u postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, za analitiku, izveštavanje i planiranje zdravstvene zaštite i u svrhe naučnog istraživanja.

U odnosu na dosadašnji sistem prema kojem pristup informacijama o lečenju ima samo izabrani lekar – sa eKartonom celokupna istorija bolesti, izveštaji specijalista, izveštaji iz privatne prakse i druge informacije o zdravstvenom stanju postali bi dostupni i samim specijalistima, hitnoj medicinskoj službi, lekarskoj komisiji. Svaki drugi lekar će tu dozvolu dobijati na osnovu uputa.

Ovakva centralizacija podataka o građanima, uz propisanu uvezanost sa Centralnim registrom stanovništva, predstavalja veliki bezbednosni rizik, pa Zakon posebnu pažnju poklanja načinu prikupljanja, raspolaganja i čuvanja podataka. 

U trenutku pisanja ovog teksta, u decembru 2024. godine, nije poznat tačan sadržaj, izgled i ostali detalji u vezi sa eKartonom. 

Primena Zakona i zakonska načela (članovi 6 do 9)

Načelo obaveznosti govori o tome da svi akteri u zdravstvu (’zdravstvene ustanove, privatna praksa, i druga pravna lica’), imaju obavezu vođenja zdravstvene dokumentacije i evidencija. To je osnovni deo stručnog rada svih zdravstvenih radnika i saradnika, i drugih lica ovlašćenih za evidentiranje, prikupljanje, rukovanje i obradu podataka. 

Načelo srazmernosti i svrsishodnosti obezbeđuje da se podaci iz zdravstvene dokumentacije i evidencija adekvatno koriste u tačno propisane svrhe u odgovarajućem obimu, kao i da sve mora biti u skladu sa najvišim standardima. 

Načelo zaštite podataka govori da se svi podaci koji se prikupe u medicinskoj dokumentaciji moraju striktno čuvati i obrađivati u skladu sa posebnom regulativom koja se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti. 

Vrste zdravstvene dokumentacije i evidencija, i način vođenja (članovi 10 do 36)

Zdravstvena dokumentacija i evidencije vode se u RIZIS-u. U RIZIS-u se podaci vode na osnovu pruženih zdravstvenih usluga i prilikom preduzimanja ostalih mera u oblasti zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonom. U RIZIS-u se vode i podaci koji se preuzimaju iz Centralnog registra stanovništva.

Vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencija vrši se, u elektronskom, a izuzetno u papirnom obliku. Papirni oblik može postojati smo kada ne postoje uslovi, usled tehničkih smetnji, kvarova, elementarnih nepogoda i slično. 

Jedna od retkih potpuno izvesnih stvari i preporuka je da se od 1.1.2025. sva  zdravstvene dokumentacije i evidencija vode elektronski!

Medicinska dokumentacija

U oblasti zdravstvene zaštite ustanovljavaju se sledeće grupe obavezne zdravstvene dokumentacije i evidencija:

1. Medicinska dokumentacija i evidencije o pružanju zdravstvenih usluga i zdravstvenom stanju pacijenata i stanovništva;
2. Dokumentacija i evidencije o kadrovima, opremi, prostoru, lekovima i medicinskim sredstvima i informaciono-komunikacionim tehnologijama.
3. Dokumentacija i evidencije za praćenje faktora rizika iz životne sredine i njihov uticaj na zdravlje stanovništva;

Medicinska dokumentacija i evidencije o pružanju zdravstvenih usluga i zdravstvenom stanju pacijenata i stanovništva vode se unošenjem podataka u evidencije, odnosno obaveznu medicinsku dokumentaciju i pomoćna sredstva za vođenje evidencija.

Obavezna medicinska dokumentacija jeste (skraćen spisak koji se odnosi na privatno zdravstvo)

1. Zdravstveni karton
2. Stomatološki karton
3. Protokol
4. Knjiga evidencije

Na osnovu medicinske dokumentacije, uspostavljaju se sledeće evidencije, kao pomoćna sredstva i to:

1. Registar kartoteke;
2. Dnevna evidencija o posetama i radu;

Pun spisak obavezne i pomoćnih evidencija sadržan je u članu 13 Zakona. 

Medicinsku dokumentaciju i evidencije vodi ovlašćeni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik. To lice je ovlašćeno za vođenje zdravstvene dokumentacije i obradu podataka iz zdravstvene dokumentacije i evidencija. 

Ovo lice mora biti imenovano, odlukom poslodavca. 

Predviđa se njegova/njena odgovornost za tačnost podataka koje unosi u zdravstvenu dokumentaciju, kao i dužnost da u postupku vođenja zdravstvene dokumentacije i evidencija poštuje najviše standarde ljudskih prava i bezbednosti pacijenta, kao i tajnosti podataka uz uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja. 

Dok prethodni zakon definiše da je osnovna medicinska dokumentacija sudsko medicinski dokument, novi Zakon nema tu formulaciju, pa se smatra da je svaki dokument sudsko medicinski dokument ukoliko to zatraži sud. 

Dokumentacija i evidencije o kadrovima, opremi, prostoru, lekovima i medicinskim sredstvima i informaciono-komunikacionim tehnologijama čine sledeći podaci: 

1. zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi i drugom pravnom licu;
2. zaposlenima sa osnovnim podacima (prezime i ime, JMBG, pol, starost, školska sprema, radno iskustvo);
3. opremi;
4. građevinskom objektu;
5. lekovima i medicinskim sredstvima;
6. resursima informaciono-komunikacionih tehnologija.

Iako nema više detalja o ovoj evidenciji, što je uostalom slučaj sa većim brojem odredaba Zakona, smatramo da će ova evidencija u stvari moći da posluži i kao centralna evidencija dopunskog rada, odnosno može se pretpostaviti da će iz ovih evidencija moći da se centralizuju sve informacije o dopunskom radu u zdravstvu.  

Izveštaji i Registri

Na osnovu medicinske dokumentacije (eKartona i drugih unosa u RIZIS) formiraju se registri i izveštaji sa ciljem planiranja i ostvarivanja zdravstvene zaštite. 

Rešenje je zamišljeno tako da podaci koje ovlašćeno medicinsko osoblje bude popunjavalo, Zavod za javno zdravlje može automatski da povuče u svoje baze podataka, kako bi izrađivao izveštaje. Na isti način Zavod za javno zdravlje biće u mogućnosti da povuče podatke da bi vodio brojne registre koji su propisani Zakonom. 

Ministarstvo po Zakonu treba da uspostavi i vodi brojne registre, od kojih navodimo samo one za koje smatramo da su relevantni za privatnu praksu. (pun spisak – član 34 Zakona) 

• E-karton;
• Jedinstveni registar resursa koji obuhvata zdravstvenu dokumentaciju i evidenciju o kadrovima, opremi, prostoru, lekovima i medicinskim sredstvima i informaciono-komunikacionim tehnologijama
• Registar genetičkih i biomedicinskih podataka
• Registar laboratorijskih rezultata;
• Registar radioloških snimaka;
• Registar zdravstvenih ustanova i privatne prakse ovlašćenih za pojedine delatnosti BMPO

Obrasci

Zakonom se propisuju brojni obrasci. Svi obrasci vode se u elektronskom obliku. Sadržinu obrazaca propisuje ministar. Podaci se u obrazac unose u zdravstvenoj ustanovi od strane ovlašćenog zdravstvenog radnika

U sistemu zdravstvene zaštite koriste se i sledeći obrasci:

1. recept;
2. uput za specijalističko-konsultativni pregled;
3. uput za laboratorijski i drugi dijagnostički pregled;
4. interni uput (za ampuliranu terapiju, previjanje, kućno lečenje, polivalentnu patronažnu službu, savetovališta);
5. uput za stacionarno lečenje;
6. laboratorijski nalaz;
7. uput za lekarsku komisiju;
8. nalaz i mišljenje zdravstvenog radnika ili zdravstvenog saradnika odnosno lekarske komisije;
9. lekarsko uverenje;
10. izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad i potvrde;
11. sanitarna knjižica;
12. drugi obrasci.

U ovom trenutku nije poznat sadržaj, izgled i model ni jedne od ovih evidencija, izveštaja, registara, ili obrazaca; a sve to bi trebalo da bude regulisano u roku od 6 meseci, u podzakonskim aktima koja treba da prate ovaj zakon i koja donosi ministar. 

Privatnost podataka i čuvanje dokumentacije

Činjenica da se ovim zakonom teži potpunom objedinjavanju svih medicinskih podata o građaninu, može se smatrati da ceo pristup koji je predviđen Zakonom (uspostavljanje RIZIS-a i eKarton), u stvari predstavlja veliku temu o privatnosti podataka, o kojoj se čini se uopšte ne raspravlja. 

Ovakva centralizacija podataka nosi sa sobom brojne rizike, od zloupotreba, curenja podataka, nepravilnog čuvanja i vođenja. Kada je u pitanju bezbednost podataka građana, uvek je pitanje da li koristi od centralizacije i uspostavljanja ovolike kontrole, nadilaze potencijalnu štetu i rizike. 

Podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju posebnu kategoriju podataka o ličnosti, pa se u kontekstu Zakona o medicinskoj dokumentaciji, primenjuju u potpunosti i sa puno pažnje i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o pravima pacijenata. 

Zdravstvene ustanove, privatna praksa i druga pravna lica, dužni su da prikupljanje i obradu podataka o ličnosti pacijenta vrše na način kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava na privatnost i prava na poverljivost podataka o ličnosti pacijenta, u skladu sa zakonom kojim se uređuju prava pacijenata i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Već je spomenuto da je posebna odgovornost u rukama lica ovlašćenog i imenovanog za vođenje zdravstvene dokumentacije i obradu podataka iz zdravstvene dokumentacije i evidencija. 

Čuvanje podataka se posebno definiše u Zakonu, i postavljaju se veoma dugački rokovi: 

1. Zdravstveni karton i istorija bolničkog lečenja i zbrinjavanja čuva se deset godina nakon smrti pacijenta ili 90 godina nakon otvaranja, odnosno 40 godina po prestanku izloženosti azbestu, kancerogenim ili mutagenim materijama, biološkim agensima i hemijskim sredstvima;
2. Matična knjiga čuva se trajno;
3. Ostala obavezna medicinska dokumentacija čuva se 15 godina nakon poslednjeg upisa podataka;
4. Stomatološki karton čuva se trajno;
5. Podaci u registrima se čuvaju trajno;
6. Tekuća i dnevna evidencija čuva se deset godina;
7. Zbirni i individualni izveštaji čuvaju se trajno.

Mogućnost da se ovaj obim dokumentacije čuva u ovako propisanim rokovima, usko je vezana za digitalizaciju podataka i elektronski način evidentiranja, i smatramo da je samo tako i moguće ispuniti ovakve zahteve. 

Preporuke

• Dok situacija u vezi sa ovim Zakonom i propisanim pravilima ne postane jasna, savetujemo da se dokumentacija vodi na dosadašnji način, s tim što je od 1.1.2025. treba voditi isključivo u elektronskom obliku. 

• Druga preporuka je da se odmah po novoj godini, odlukom osnivača/poslodavca imenuje ovlašćeni zdravstveni radnik/saradnik koji će ovlašćeno za vođenje zdravstvene dokumentacije i obradu podataka iz zdravstvene dokumentacije i evidencija. 
• Zdravstvene organizacije koje nisu do sada imale informacione sisteme i nisu u znatnoj meri bile digitalizovane, treba u što kraćem roku da pronađu adekvatna rešenja; ali ne savetujemo značajnije investiranje dok se ne donesu podzakonska akta i ne razviju RIZIS i eKarton. Postojeći ponuđači usluga sigurno veoma prate ovu temu i predstavljaju pravo mesto da se i kod njih informišete o situaciji u vezi ovog Zakona. 

Srdačno, 

Miloš Došen, direktor

Knjigovodstvena agencija Došen