Rad zdravstvenih organizacija i moguće opcije u vreme pandemije Korona virusa

Beograd, 18.3.2020.

Zbog velikog broj pitanja koje ste nam danas uputili, u vezi sa novonastalom situacijom sa pandemijom COVID-19 virusa i usled vanrednog stanja koje je proglašeno u Službenom glasniku br.30 od 16.3.2020., želimo da vam uputimo ovaj dopis koji sadrži inicijalne informacije u vezi poslovnih, radno-pravnih i poreskih implikacija ove situacije.

Odluke objavljene u Službenom glasniku ne sadrže ništa što se odnosi na dnevno poslovanje ili poreske obaveze poslodavaca, osnivača i/ili status zaposlenih.

Dalje odluke i konkretne mere Vlade i predlozi stručnih udruženja, se mogu očekivati u narednim danima. Pratimo situaciju sa najvećom pažnjom.

Zbog nedostatka informacija i različitih tumačenja, molimo vas da ova rešenja ne smatrate zvaničnim preporukama.

Potencijalna rešenja kojima možemo da se bavimo danas u ovom dopisu zasnovana su na trenutno aktuelnoj regulativi i postojećim zakonima, i mogu vam pružiti okvir za planiranje i razmatranje opcija, u iščekivanju daljih mera Vlade.

Ono što jeste naša zvaničan preporuka je da vaše konkretne akcije i postupanja sačuvate za neki od narednu sedmicu, kada bude bilo raspoloživo više informacija.

Privremene odjave

Po zakonu je moguće je izvršiti privremenu odjavu delatnosti na način da za osnivače ordinacija bude obustavljeno plaćanje poreza i doprinosa. Privremena odjava ne može značiti i prestanak obaveza za plaćanje poreza i doprinosa za zaposlene. Zaposleni ostaju zaposleni.

Problem sa privremenom odjavom bez plaćanja poreza i doprinosa za osnivače jeste to što u tom scenariju prestaje zdravstveno osiguranje za osnivača i članove porodice koji su preko njega/nje osigurani. U doba pandemije, ovo verovatno nije najbolje rešenje. U slučaju ovakve odjave prestaje i penziono osiguranje, ali verujemo da je to manji problem od zdravstvenog.

Za osnivače koji su u režimu poslovnih knjiga, postoji opcija da se prekine sa isplatom lične zarade i da se plaćaju minimalni doprinosi za osnivača, čime se čuva status osiguranika zdravstvenog osiguranja. Za ove procedure se objavite svom knjigovođi.

Privremena odjava je mera koju svakako možemo da posavetujemo ako osećate da promet i interesovanje pacijenata može naglo da otpadne, ali uz razumevanje da se ostaje bez zdravstvenog osiguranja i da zaposleni ostaju zaposleni.

Preduzetnik ima pravo na privremenu odjavu na osnovu Zakona o privrednim društvima i ona se može realizovati na osnovu sledeće procedure:

Procedura privremene odjave

Članom 90. Zakona o privrednim društvima, definiše se pravo preduzetnika da privremeno odjavi svoju preduzetničku organizaciju.

Zakon ne propisuje uslove pod kojima preduzetnik može da prekine obavljanje delatnosti. Prekid obavljanja delatnosti najčešće nastaje radi korišćenja godišnjeg odmora, bolovanja, odlaska u inostranstvo, i u slučaju većih problema u poslovanju.

Privremena odjava se mora registrovati u Agenciji za privredne registre.

S obzirom na novonastalu situaciju u vezi sa vanrednim stanjem i naglom promenom u radu javnih službi, predlažemo da se registracija privremene odjave kod APR izvrši putem Pošte Srbije.

Koraci:

1. Na ovom linku

Skinuti dokument ’Registraciona prijava promene podataka – obavezni podaci

I Dodatak 6 – Prekid, odnosno nastavak obavljanja delatnosti preduzetnika’

2. Popuniti oba dokumenta –
   1. u prvom dokumentu popuniti opšte podatke i zatim potpisati i pečatirati;
   2. u drugom dokumentu (dodatak 6) uneti datum privremene odjave i obeležiti polje ’do ponovne prijave nastavka obavljanja delatnosti’
3. Plaćanje takse – mora se platiti taksa, uplatom u banci ili u pošti direktno ili elektronski. Uplatnicu popuniti na sledeći način:
   1. Uplatilac: Ime i prezime preduzetnika
   2. Svrha: Taksa
   3. Primalac: Agencija za privredne registre
   4. Broj računa: 840-29770845-52
   5. Poziv na broj: preuzmite poziv na broj na ovom linku
4. Potpisanu i pečatiranu dokumentaciju poslati preporučeno sa povratnicom na adresu Agencija za privredne registre

Brankova 25, 11000 Beograd

Napomena:

U redovnoj situaciji, ukoliko bi se taksa platila elektronski, APR je tražio bankarski izvod overen od strane banke. Ne znamo kakva je praksa u trenutku vanredne situacije. Ukoliko imate mogućnost da overite ili direktno platite uradite to. Ukoliko ne, izvršite uplatu elektronski i pošaljite odštampan izvod ili neku formu potvrde koju iz e-bankingu nudi vaša banka.

Porezi i doprinosi za zaposlene

U ovom trenutku ne postoji niti jedna situacija u kojoj poslodavac biva oslobođen plaćanja poreza i doprinosa za svoje zaposlene.

Razmatranje opcija: Odredbe članova 114. do 117. Zakona o radu

Po našem mišljenju, u ovim odredbama Zakona o radu, treba tražiti rešenja (u ovom trenutku i do donošenja daljih mera).  

Prema ovim odredbama, definišu se svi (i jedini) slučajevi isplaćivanja naknada zaposlenima.

Poslodavac može doneti odluku o prekidu rada usled neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica (čl. 117). Član poručuje da odluku o prekidu rada može doneti nadležni organ ILI poslodavac. Dakle, poslodavac može doneti odluku o prekidu rada. Ovaj član takođe navodi da se odluka donosi na osnovu tzv opšteg akta.

Članom 8 Zakona o radu, kao opšti akt se definiše kolektivni ugovor ili pravilnik o radu. Oba ova dokumenta nisu u obavezi da imaju male zdravstvene organizacije (manje od 10 zaposlenih). Tako, dakle za male zdravstvene organizacije privatnog zdravstva, umesto tzv opšteg akta treba za osnov uzeti ugovor o radu, tj aneks ugovora o radu.

Postojeći ugovori o radu mogu se smatrati osnovom iz koga proističe mogućnost da poslodavac donese odluku o prestanku rada, jer za sva prava i mogućnosti, koja eksplicitno nisu definisana u Ugovoru, primenjuje se direktno Zakon o radu.

Za vreme ovakvog prekida rada, koji je izazvan smanjenjem obima posla i bez krivice zaposlenog (slučaj više sile – pandemije), zaposleni ima pravo na 60% prosečne zarade u zadnjih 12 meseci u trajanju do 45 radnih dana. Izuzetno, ovaj rok se može produžiti (član 116).

Shodno bi se plaćalo i 60% poreza i doprinosa.

Dakle, za prekid rada je dovoljna samo Odluka poslodavca.

Ovo je jedina opcija koja podrazumeva smanjenje troškova u vezi sa radnom snagom, a da se ne govori o otpuštanju radnika.

NAPOMENA u vezi ovog scenarija je da se on može odnositi samo na zarade koje su veće od minimalne propisane zarade (33.175,00 RSD neto), i da isplaćene sume ne mogu biti manje od ove sume.

Dakle, ukoliko su zaposleni prijavljeni na minimalne zarade, onda ovaj scenario ne donosi uštede, jer se po Zakonu ne mogu isplatiti zarade koje su manje od minimalne.

Druge opcije

Obaziremo se na još dve opcije, ali one ne podrazumevaju smanjenje troškova ili nisu u skladu sa prirodom Zakona o radu.

Opcija – Godišnji odmor

Postoji mogućnost proglašenja kolektivnog godišnjeg odmora. Zaposlenom se može ponuditi korišćenje godišnjeg odmora za vreme dok traje vanredno stanje ili se može doneti rešenje o korišćenju kolektivnog godišnjeg odmora za vreme trajanja vanrednog stanja. Kada je zaposleni na godišnjem odmoru, pripada mu pravo na naknadu zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora u visini 100% od prosečne zarade u prethodnih 12 meseci.

Opcija – Neplaćeno odsustvo

Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), ali samo u veoma specifičnim situacijama – odsluženje vojnog roka, upućivanje na rad u inostranstvu izbor na funkciju, odsluženje kazne zatvora. Dodatno, neplaćeno se daje na osnovu zahteva zaposlenog.

Dakle, neplaćeno odsustvo je veoma specifična opcija, koja može da odigra ulogu u retkim i specifičnim slučajevima.

Otpuštanje radnika

Snažno savetujemo da se ne upuštate u otpuštanje radnika u ovom trenutku.

Verujemo da će Vlada doneti nove mere i razjasniti situaciju u vezi sa radno-pravnim i poreskim aspektima novonastale krize.

Otpuštanje radnika u ranoj fazi razvoja situacije potencijalno može da se vrati i kao bumerang – formalno pravno i reputaciono.

Mišljenja smo da bi otpuštanje radnika usled epidemije bilo suprotno odredbama člana 179. Zakona o radu. (opšte navođenje razloga za otpuštanje radnika)

Fiskalne kase

Pitanje fiskalnih kasa je direktno u vezi sa radnim vremenom i kontinuitetom rada u organizaciji. Ukoliko se budu donosile odluke o prekidu rada, ili ukoliko Vlada donese sličnu odluku (npr. smanjenje radog vremena ili prekid rada privatnog zdravstva), shodno tome i na tehničkom nivou će se rešavati i pitanje funkcionisanja fiskalnih kasa.

Opšta i bitna informacija o plaćanju poreza i doprinosa na plate zaposlenih

U ovom trenutku, čekajući potencijalno nove mere Vlade, moramo da usmerimo pažnju na to da u Srbiji NIKADA do sada nisu bile uvedene olakšice u vezi plaćanja poreza i doprinosa u sličnim slučajevima. Pun iznos poreza i doprinosa se plaćao i za vreme NATO agresije i bombardovanja 1999. godine. Olakšice nisu postojale ni za vreme krize hiperinflacije niti u bilo kom drugom trenutku u zadnjih 30 godina.

Sa druge strane, vremena su se promenila, i u trenucima kada se dešava ova – za celu planetu – nova situacija sa pandemijom novog virusa, Vlade širom sveta donose brojne mere zaštite malih srednjih preduzeća i preduzetnika.

Tako dakle, imamo tridesetogodišnje iskustvo koje govori da država nikad nije popustila i sadašnju globalnu situaciju u kojoj Vlade širom sveta kopiraju mere jedna od drugih.

Moguće je da će Vlada Republike Srbije odlučiti da čuje glas strukovnih udruženja i privrednika, i/ili kopira ili prilagodi neke od mera koje se primenjuju u EU, susedskim zemljama ili koje se primenjuju u Kini.

Neke od mera koje se primenjuju u inostranstvu

Apelujemo na vas da se obratite svojim profesionalnim asocijacijama i da preko njih zahtevate da se od Vlade traži uvođenje mera koje će sačuvati radna mesta i omogućiti prevazilaženje krize, čije se trajanje može proceniti na 2 do 3 meseca.

Brojne zemlje u okruženju razmatraju ili su već uvele mere poput:

• Grejs perioda na plaćanje poreza i doprinosa za radnike i osnivače
• Odlaganje plaćanja drugih poreza za osnivače – razlika poreza na samostalnu delatnost i poreza na ukupan prihod građana (za mnoge od vas oba poreza pristižu u rokovima 15.4. i 15.5.)
• Mogućnost odlaganja plaćanja anuiteta pristiglih kredita
• Olakšavanje funkcionisanja elektronskim putem (u našem primeru – da privremena odjava da se vrši potpuno elektronski)
• Država da plati odsustvo jednog od roditelja, kako bi omogućila čuvanje dece u slučaju obustavljene nastave
• Davanje direktne finansijske podrške malim biznisima
• Poreski krediti i poreski ’raspusti’ (tax holidays) i razne vrste poreskih olakšica za vreme trajanja krize.

Zaključak

U najskorije vreme, nadamo se u narednim satima i danima, očekuju se nove mere Vlade i nadamo se da će biti usmerene na održavanje biznisa i radnih mesta u sektorima koji su pogođeni (među kojima je i privatno zdravstvo).

Snažno savetujemo da se sa preduzimanjem koraka sačeka još nekoliko dana, tj da se koraci preduzimaju u sedmici koja počinje 23. marta, dok situacija ne postane jasnija. Moguće je da će novo-doneta rešenja biti i povoljnija od onoga što zakoni trenutno pripisuju, jer je situacija zaista nova i veoma kompleksna.

Stomatološka komora Srbije                      Knjigovodstvena agencija ’Došen’