Alternativni oblici angažovanja radnika u Srbiji i komparacije troškova poreza i doprinosa

U Srbiji, pored klasičnog radnog odnosa zasnovanog ugovorom o radu, postoje i alternativni modeli angažovanja radne snage koji omogućavaju fleksibilnost kako poslodavcima, tako i angažovanim licima. Ovi modeli mogu biti finansijski povoljniji, administrativno jednostavniji ili prilagođeniji specifičnim potrebama poslovanja. Međutim, važno je razumeti njihove knjigovodstvene i pravne posledice kako bi se uspešno i zakonito iskoristili, izbegli rizici i optimizovali troškovi.

Glavni parametri koje treba razmatrati u izboru alternativnog oblika zapošljavanja jesu da li su primenjuju pune stope poreza na dohodak (10%), kao i da li se primenjuju pune stope tri doprinosa koji postoje u Srbiji – doprinos za PIO (24%), zdravstveno (10,3%), nezaposlenost (0,75%). Takođe, treba razmatrati da li je lice koje se angažuje već negde radno angažovano, ili je nezaposleno. 

Alternativni oblici zapošljavanja mogu da naprave znatne uštede u vezi sa davanjima za poreze i doprinose. 

Glavni benčmark je ukupni poreski trošak ugovora o radu, koji iznosi 45% od bruto iznosa koji se ugovara. Sve što je manje od ovoga, bolje je. 

Glavni alternativni oblici zapošljavanja u Srbiji su: 

1. Ugovor o delu

Pravni aspekt:
Ugovor o delu se sklapa za konkretan posao koji ima jasno definisan rezultat, a ne za kontinuirani radni angažman. Reguliše ga Zakon o obligacionim odnosima, a ne Zakon o radu. Ovaj ugovor nije pogodan za poslove koji imaju elemente radnog odnosa, jer može dovesti do prekršajnih i poreskih posledica, ali je veoma povoljan za projektne i privremene angažovanje u oblastima poput istraživanja tržišta, upravljanja projektima i sl. 

Knjigovodstveni aspekt:
Ukoliko je lice nezaposleno, isplate na osnovu ugovora o delu podležu obračunu poreza (20%), doprinosu za PIO (24%), i doprinosu za zdravstveno (10,5%). Dodatno, od poreza se izuzima 20% bruto vrednosti ugovora (normirani troškovi). Ovo umanjenje je glavna poreska ušteda po ovom ugovoru. Postoji i mogućnost da se ovim ugovorom angažuje lice koje je negde već zaposleno, u kom slučaju se ne plaća trošak doprinosa za zdravstvo (10,5%). Na ovaj način se znatno povoljnije mogu angažovati razne vrste eksperata, uz dosta manje troška nego da se zapošljavaju.  Isplata se evidentira kao trošak usluga. Prednost je i to što se putem ovog ugovora mogu isplaćivati naknade koje su manje od minimalne zarade u Republici Srbiji. 

Ušteda:

Nezaposleno lice – umanjenje oporezovanog bruto iznosa nakanade za 20%. 

Zaposleno lice – umanjenje oporezovanog bruto iznosa nakanade za 20%, plus umanjenje za plaćanje zdravstvenog doprinosa od 10,3%

2. Autorski ugovor

Pravni aspekt:
Koristi se za poslove koji imaju autorski karakter, poput pisanja tekstova, dizajna, fotografije itd. Reguliše ga Zakon o autorskim i srodnim pravima, a ne Zakon o radu. Autorska dela moraju imati originalnost i intelektualnu vrednost da bi ugovor bio validan.

Knjigovodstveni aspekt:
Oporezivanje je povoljnije nego kod ugovora o delu – osnovica za porez se umanjuje za normirane troškove (34% do 50% za većinu autorskih dela). Porez je 20% na preostali deo, a doprinosi se obračunavaju u zavisnosti od toga da li je angažovano lice osigurano na drugom mestu. Ovi troškovi se knjiže kao intelektualne usluge.

Ušteda:

Nezaposleno lice – umanjenje oporezovanog bruto iznosa nakanade za 34-50%. 

Zaposleno lice – umanjenje oporezovanog bruto iznosa nakanade za 34-50%, plus umanjenje za plaćanje zdravstvenog doprinosa od 10,3%

3. Angažovanje preduzetnika 

Pravni aspekt:
Mnogi radnici se odlučuju za otvaranje preduzetničke radnje i pružanje usluga kao pravna lica (preduzetnici). Ovo omogućava veću fleksibilnost i smanjenje troškova poslodavca. Međutim, postoji rizik prikrivenog zapošljavanja ako lice radi isključivo za jednog nalogodavca. Ovaj vid angažovanja je bio veoma čest do 2019. godine, kada je vlada uvela tzv. Test samostalnosti, odnosno kontrlonu listu na osnovu koje se utvrđuje da li je preduzetnik samostalan ili nije. Poreska uprava testira samostalnost preduzetnika, ali je predmet kontrole nalogodavac, kada je nalogodavac domaća kompanija. Ukoliko je preduzetnik angažovan od strane stranih partnera, onda je sam preduzetnik predmet kontrole. Praksa je pokazala da se ovi odnosi veoma slabo kontrolišu. Ukoliko bi se desilo da preduzetnik padne test samostalnosti, nalogodavac bi morao da obračuna i plati pune poreze i doprinose, što je preko 40% nepovoljnije, uz dodatnu prekršajnu odgovornost. Do 2019. godine, ovo je bio modus operandi u IT i servisnim industrijama, ali se i sada koristi masovno, jer je praksa pokazala da se test samostalnosti ne kontroliše, i da ga je pametnim pravljenjem service ugovora moguće potpuno zaobići i biti duboko u sigurnoj zoni. 

Za sve inostrane partnere ovo je i dalje preporučeni vid angažovanja saradnika, pa i ulaska na srpsko tržište. Ovakav angažman se pretežno koristi u IT industriji, profesionalnim profesijama, pravnim uslugama, dizajnerskim i kreativnim industrijama, HR sektoru i gotovo svim drugim uslugama. 

Knjigovodstveni aspekt:
Paušalno oporezivanje je najpovoljnija opcija jer preduzetnik plaća fiksne mesečne obaveze. Za većinu šifara delatnosti, a uglavnom se radi o uslužnim šiframa, fiksno davanje prema državi je između 300 i 500 evra mesečno. Glavno ograničenje u ovom pogledu, je revenue cap koji iznosi 6 miliona dinara (cca. 53000 euro) godišnje. Dakle, ukoliko inostrani partner angažuje profesionalca (preduzetnika) na ovaj način ima čist trošak koji se odbija od poreza, a može smatrati da je porez troškova poreza i doprinosa od 8-15% od bruto iznosa. Ovo je glavni alternativni način zapošljavanja i angažovanja profesionalaca u Srbiji i svako ko planira poslovanje ovde, mora se sa njim detaljnije upoznati. 

U okvirnoj komparaciji, ušteda u poreskim davanjima između klasičnog ugovora o radu (porezi doprinosi 45% od bruto iznosa) i angažovanja nezavisnog preduzetnika (8-15% od bruto iznosa) je 30-37%. 

4. Posredovanje u zapošljavanju i omladinske zadruge

Pravni aspekt:
Poslodavci mogu angažovati radnike putem agencija za zapošljavanje i omladinskih zadruga, čime izbegavaju direktno zapošljavanje, ali su dužni da poštuju prava radnika. Agencije preuzimaju administrativne i poreske obaveze, a poslodavcu šalju fakturu na mesečnom nivou, koja se zasniva na broju radnih sati koje zaposleni ostvaruje. 

Ovo je čest oblik angažovanja u ugostiteljskoj industriji. Ukoliko se mladi ljudi angažuju preko omladinske zadruge, ukupan trošak angažovanja je 24% na od ugovorene neto zarade. 

Da li je neophodno setovati lokalni entitet da bi se zaposlilo lice u Srbiji

Glavno razmatranje u vezi ovog pitanja odnosi se na modela angažovanja preduzetnika, koji je prethodno objašnjen. To je osnov od koga treba krenuti, jer omogućava da se funkcionalno uspostavi centar poslovnih interesa u Srbiji, bez da se osniva lokalna kompanija. 

Svakako treba znati i da strano pravno lice, može da zapošljava u Srbiji, ukoliko osnuje representative office. Representative office nema svoj puni pravni subjektivitet, nema obavezu finasnijskog izveštavanja i ne posluje kao samostalno pravno lice. To je samo vozilo koje služi da se preko njega isplaćuju plate zaposlenima. Rep offices imaju pravo da isplaćuju plate i troškove poslovanja koji nastaju u Srbiji (zakup, dobavljači), i ta sredstava im na posebne račune uplaćuje matična firma. Ovi subjekti moraju imati posebne ne rezidentne račune pravnih lica, koje je u Srbiji komplikovano otvoriti. Rep offices imaju pravo da zapošljavaju ili angažuju saradnike na sve prethodno opisane načine.