Ukidanje prostog knjigovodstva od 1.1.2019.

Sredinom decembra 2017. godine, usvojene su brojne izmene Zakona o porezu na dohodak građana, koji je ključni Zakon za regulisanje poreskih i drugih obaveza preduzetnika.

S obzirom da je većina  aktera privatnog zdravstva, organizovano upravo kao preduzetnici – usvojene izmene će imati značajan uticaj na poslovanje privatnih ordinacija i poliklinika.

Ključna izmena Zakona se odnosi na ukidanje sistema prostog knjigovodstva, i uspostavljanje obaveze vođenja poslovnih knjiga u sistemu dvojnog knjogovodstva. Ova odredba stupa na snagu 1. januara 2019. i zahteva ozbiljniju analizu, koju donosi ovaj tekst.

Komentar i analiza su potrebni, jer porast obima obaveza i posla, koji nastaju kada preduzetnik mora da vodi dvojno knjigovodstvo, mogu da utiču na strateško razmišljanje o izboru poreskog režima, povećan nivo administriranja i povećanje troškova usluga administracije i knjigovodstva.

Na osnovu razgovora koje smo u prethodnom periodu imali sa brojnim klijentima, vidimo da su pozicije različite i da neko ima pozitivna, a neko negativna očekivanja.

Predstojeću analizu delimo sa ciljem da osnivače u privatnom zdravstvu, koji vode poslovne knjige (tzv knjigaše), naoružamo informacijama i argumentima na osnovu kojih će moći da donesu ispravnu odluku, i predočimo im nove obaveze i opcije koje mogu da odaberu, kada 1.1.2019. sistem prostog knjigovodstva bude ukinut.

Prosto naspram dvojnog knjigovodstva

Knjigovodstvo predstavlja sistematično evidentiranje svih finansijkih promena i transakcija, koje se odnose na poslovanje. Te promene se odnose na prodaju i kupovinu roba/usluga, prihode i rashode koje firma pravi; odnosno na promene visine i/ili strukture imovine i kapitala. Knjigovodstvo podrazumeva i sumiranje, analiziranje i izveštavanje o proknjiženim promenama, prema državnim i poreskim organima.

Prosto knjigovodstvo je vrsta knjigovodstva u kome se zakonski traži evidentiranje samo jednog ograničenog seta finansijskih promena, dok sistem dvojnog knjigovodstva predstavlja sveobuhvatno evidentiranje svih finansijskih promena i poslovnih događaja.

Za svaku od tih promena treba imati knjigovodstveni, tj računovodstveni dokument u pisanom ili elektronskom obliku, koji sadrži sve podatke potrebne za knjiženje. Iz ovoga proizilazi dodatna obaveza pravovremenog/brzog pribavljanja dokumenata, kao i savesnog čuvanja dokumenata poput ulaznih i izlaznih računa, priznanice, otpremnice, dostavnice, razna rešenja, odluke, ugovori, nalozi.

Dvojno knjigovodstvo ustvari predstavlja celovit sistem knjigovodstvene evidencije.

Na jednostavnom primeru – u sistemu prostog knjigovodstva se knjiže samo dnevne ukupne promene stanja po poslovnim računima (ukupne dnevne uplate i isplate), a u sistemu dvojnog knjigovodstva se knjiži svaka pojedinačna uplata i isplata tokom dana.

Knjigovodstvene evidencije, obaveze prikupljanja i slanja knjigovodstvene dokumentacije knjigovodstvenim agencijama, u ova dva sistema se takođe razlikuju.

Kod dvojnog knjigovodstva, deo knjigovodstvenih evidencija se razlikuje (na primer uspostavlja se tzv glavna knjiga). Otvaranje tih evidencija, njihovo vođenje i knjiženje promena je na strani knjigovodstvenih servisa koje preduzetnik koristi. Evidencije koje su na strani preduzetnika neće biti menjane. Na strani osnivača u oblasti privatnog zdravstva glavna obaveza ostaje vođenje evidencije pazara sa specifikacijom (kartice, čekovi, virman, keš).

Međutim, postojeća rutina i nivo administrativnog posla će se povećati u vezi sa rokovima za dostavu knjigovodstvene dokumentacije za knjiženje (primljeni računi, tabele pazara), jer su oni kraći i striktniji u sistemu dvojnog knjigovodstva. Rokovi za dostavljanje dokumentacije su u sistemu dvojnog knjigovodstva 3 i 7 dana.

Primera radi, svu dokumentaciju za kupovinu nekog materijala ( ulazne fakture), biće potrebno pribaviti, i od dobavljača zahtevati – odmah; za razliku od sadašnje prakse, da se često ovakva dokmentacija pribavlja daleko izvan tih vremenskih okvira.

Dvojno knjigovodstvo podrazumeva i novu obavezu da se završni finansijski izveštaji podnose Agenciji za privredne registre. U sistemu prostog knjigovodstva, finansijsjki izveštaji jesu bili sastavljani, ali su se uglavnom koristili u procedurama za dobijanje kredita ili podsticaja od strane države. Nova obaveza podnošenja završnih računa APR-u, po pravilu je na strani knjigovodstvenih agencija.

I kod prostog i kod dvojnog knjigovodstva, postoji obaveza da preduzetnici moraju urediti način vođenja knjiga nekim svojim opštim aktom (pravilnikom, odlukom), međutim veliki broj preduzetnika, koji vode knjige u sistemu prostog knjigovodstva, takvu vrstu internih akata nema. U sistemu dvojnog knjigovodstva, razna interna akta poput opšteg akta preduzetnika koji vodi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva, internog pravilnika u vezi sa čuvanjem računovodstvenih isprava, evidencija i finansijskih izveštaja, opšteg akt o čuvanju računovodstvene dokumentacije, licima odgovornim za čuvanje i poslovnim prostorijama u kojima će se čuvati – dobijaju na punom značaju.

Najevidentnija posledica uvođenja dvojnog knjigovodstva, koja će uticati na  dosadašnju poslovnu praksu, je uspostavljanje potpune transparentnosti prihoda i rashoda, značajno smanjenje manevarskog prostora u vezi obračuna dobiti. Dvojno knjigovodstvo nameće obavezu veoma odgovornog i ozbiljnog finansijskog poslovanja.

Uvođenje potpune transparentnosti poslovanja, može se smatrati i osnovnim motivom zakonodavca prilikom donošenja ovog rešenja.

Prednosti

Dvojno knjigovodstvo ima i brojne prednosti, koje posebno dolaze do izražaja kada se radi o preduzetnicima sa većim obimom posla, većim prihodima i brojnijim dobavljačima. Ukoliko se vodi dvojno knjigovodstvo, upravo zato što se knjiži svaka i najmanja promena, mnogo je lakše imati analitički prikaz prihoda od neke konkretne usluge ili troškova koji nastaju plaćanjima prema nekom konkretnom dobavljaču. Moguće je u svakom trenutku znati koliki je obim trgovanja sa nekim dobavljačem ili koliko vam duguje neki kupac.

To su sve podaci, koji imaju posebnu važnost u smislu finansijkog i poslovnog upravljanja, koje postaje sve bitnije sa porastom prihoda organizacije.

Praktične implikacije vođenja knjiga u sistemu dvojnog knjigovodstva i scenariji

Pravila koja se odnose na sistem dvojnog knjigovodstva su relativno komplikovana i nisu prilagođena preovlađujućoj poslovnoj praksi, a često ni nivou resursa i znanja koji postoje kod manjih preduzetnika.

Obim administrativnog posla na strani preduzetnika uvećava se umereno, a na strani knjigovodstvenih agencija, obim posla se povećava – znatno.

Povećane obaveze na strani preduzetnika odnose se prvenstveno na ažurnost prikupljanja dokumentacije i obim komunikacije sa knjigovodstvenom agencijom.

Povećanje obima posla na strani knjigovodstvene agencije odnosi se prvenstveno na povećanje obima knjiženja, usled obaveze da se evidentira svaka finansijska promena.

U slučaju manjih preduzetinika taj obim će se sigurno duplirati, a u slučaju preduzetnika sa većim prihodima, povećanje obima posla na strani knjigovođe može biti pet do deset puta.

Pripremajući se za period nakon koga će biti moguće samo dvojno knjigovodstvo, svaki preduzetnik treba da proceni da li raspolaže sa internim ljudskim resursima koji će da prihvate uvećanje administrativnog posla, i da li je svrsihodno ostajati u režimu vođenja poslovnih knjiga, s obzirom na mogućnost promene uslova, koje bi mogli da predlože knjigovodstveni servisi sa kojima se sarađuje.

Zbog mogućnosti da se optimizuju troškovi poreskih davanja, koje donosi poreski režim preduzetnika knjigaša u sistemu lične zarade, veliki broj osnivača u privatnom zdravstvu se u prethodnim godinama opredelio upravo za taj poreski režim. Te uštede opstaju, ali ukidanje prostog knjigovodstva, uticaće na postojeće poslovne procedure i na očekivanja koja preduzetnici mogu imati.

Pretežan broj osnivača u privatnom zdravstvu, koji su se ranijih godina odlučili da počnu da vode poslovne knjige, najverovatnije će ostati u tom sistemu. U toj opciji, savetujemo detaljnu i pravovremenu pripremu i planiranje, koju morate da obavite u konsultaciji sa svojim knjigovodstvom. Uz temeljnu pripremu, uticaj na poslovanje će biti minimalan.

Postoji i druga opcija, koju može da razmotri veliki broj preduzetnika koji za nju ispunjava uslove – povratak u paušalni sistem oporezivanja.

Uslov da preduzetnici knjigaši realizuju ovu opciju, jeste obim prihoda manji od 6 miliona dinara na godišnjem nivou. Vremenski rok za izjašnjavanje i pokretanje ove opcije je do 30. novembra ovde godine. 

Ukoliko se ova opcija iskoristi, nivo izdataka osnivača za poreze i doprinose prema državi, verovatno će se povećati, ali će biti izbegnuto povećanje administrativnog posla i/ili drugih troškova, koji na primer može dovesti do potrebe da se zaposli novi radnik.

Dok povećanje poreskog davanja osnivača, prelaskom sa knjiga na paušal može narasti na primer sa 1500 na 3500 evra godišnje, budžet za novo-zaposlenog na minimalnoj plati je minimum 4800 evra.

Postoji prilično velik segment osnivača u privatnom zdravstvu, koji ovu opciju treba i može da proveri i razmisli o njoj.

Dvojno knjigovodstvo je oduvek bila zakonska obaveza za privredna društva, kao i za brojne preduzetnike koji imaju složene poslovne operacije. Akteri u privatnom zdravstvu, naravno često i imaju složenen biznis, ali za pretežan broj osnivača u privatnom zdravstvu, koji su u sistemu vođenja poslovnih knjiga (knjigaši), uvođenje dvojnog knjigovodstva donosi neadekvatno veći nivo kompleksnosti.

Činjenica da je dvojno knjigovodstvo osmišljeno da bi se pratila bukvalno svaka finansijska promena u organizaciji, dovešće do uspostavljanja potpune transparentnosti finansijskog poslovanja, smanjenja manevarskog prostora za poresku optimizaciju, i do veće discipline u obavljanju administrativnog posla. Drugačije rečeno, sa dvojnim knjigovodstvom, dolazi i obaveza odgovornog i veoma ozbiljnog finansijskog poslovanja.

Osnivači u privatnom zdravstvu, imaju preostali deo ove godine da analiziraju svoje potrebe i mogućnosti, i valjano se pripreme za predstojeću promenu.