Primena novog Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva – pregled odredbi Zakona

Prvog dana nove 2017. godine na snagu je stupio novi Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.

Najbitnija informacija za sve osnivače, menadžere i druga odgovorna lica u privatnoj praksi i zdravstvenim ustanovama je da po članu 59. Zakona, sve organizacije u oblasti zdravstva istvari imaju dug rok od čak 18 meseci, da usklade svoje pravne akte, organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona. Svi su dužni se usklade sa najkasnijim rokom do 2020. godine.

Drugim rečima – imate sasvim dovoljno vremena da uradite sve što vam novi Zakon propisuje.

Ova informacija je bitna i zato što su se na tržištu pojavile brojne agencije koje nude usluge obuke ili usluge usklađivanja situacije sa zahtevima Zakona. S obzirom na rok, preporučujemo da oprezno procenjujete ponude ovakvih agencija.

Prilikom donošenja ovog Zakona, država je imala imala u vidu činjenicu da je u prethodnom periodu došlo do intenzivnog razvoja zdravstvenih i informaciono-komunikacionih tehnologija, i da se javila potreba da se na jedinstven način uredi oblast zdravstvene dokumentacije i evidencija. Najveći deo promena se donosi da bi se u sistemu javnog zdravstva primenile savremene tehnologije i tehnike; da bi se stvorili preduslovi da se zdravstvena dokumentacija i evidencije vode na jedinstven način i da bi se primenili standardi Evropske unije.

Bez obzira na nameru da se prvenstveno postignu ciljevi u oblasti javnog zdravstva, Zakon ipak proizvodi značajna dejstva u oblasti privatnog zdravstva i odnosi se na manje organizacije.

U nastavku vam usmeravamo pažnju na najbitnije odredbe Zakona i donosimo vam pregled Zakona, na osnovu koga se možete lakše orijentisati:

Član 11 – Definišu su tri osnovne grupe zdravstvene dokumentacije i evidencija i to:

1. Medicinska dokumentacija i evidencije o pružanju zdravstvenih usluga i zdravstvenom stanju pacijenata i stanovništva
2. Zdravstvena dokumentacija i evidancije za praćenje faktora rizika iz životne sredine
3. Zdravstvena dokumentacija i evidencije o kadrovima, opremi, prostoru, lekovima i medicinskim

sredstvima i informaciono- komunikacionim tehnologijama

Član 12 – Medicinska dokumentacija i evidencije o pružanju zdravstvenih usluga dele se na osnovnu medicinsku dokumentaciju i pomoćna sredstva za vođenje evidencije (kartoni,protokoli, otpusnice, evidencije i dr)

Član 13 – definiše se šta se upisuje od podataka o pacijentu, a šta o zdravstvenom stanju i uslugama.

Članovi od 14 do 25  – Reguliše se mesto vođenja i koji tačno podaci se vode/upisuju za specifične kategorije osiguranika.

Član 26 – Definisana je sadržina zdravstvene dokumentacije i evidencije za praćenje faktora rizika iz životne sredine

Član 27 – Propisuje „osnovnu dokumentaciju“ o resursima u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, odnosno o kadrovima, opremi, lekovima i medicinskim sredstvima i informaciono-komunikacionim tehnologijama.

Član 28 – Predviđa se obaveza  privatne prakse da izveštava nadležni zavodu, odnosno institutu za javno zdravlјe.

Predviđeno je postojanje:

• Individualnog izveštaja, prijava, prijava promene i odjava (sadržina dokumenta predviđena    članom 29 zakona)
• Zbirnog izveštaja (sadržina dokumenta predviđena članom 30 Zakona)

Član 34 – Predviđen je rok za slanje individualnih izveštaja iz člana 28 (najkasnije do 10og u mesecu za prethodni mesec, a u slučaju zbirnih kvartalnih izveštaja rok je najkasnije do 15 u mesecu – prvom mesecu koji sledi nakon kraja kvartala (april, jul, oktobar, januar).

Član 33 – Detaljno daje spisak ostalih obrazaca za vođenje i raspolaganje (recepti, uputnice, nalazi i dr)

Članovi od 37 do 41  – Predviđaju način vođenja, raspolaganјa i rokove čuvanјa dokumentacije i evidencije. Pri tome je predviđeno da se evidencija  vodi pismeno ili elektronski. U odredbama se navodi da ukoliko se evidencija vodi elektrnoski a nisu ispunjeni svi uslovi za to, postoji obaveza štampanja i čuvanja papirne evidencije. S obzirom da se precizni uslovi ne definišu, Zakon u ovom delu ostaje nedorečen.

Bitno je da se definiše obaveza da se dokumentacija i evidencije koje se vode u elektronskom obliku moraju potpisivati kvalifikovanim elektronskim potpisom, pa se može predpostaviti da će ovo biti osnov za ispravno vođenje evidencija u elektrnoskom obliku.

Preciznu metodologiju će u narednom periodu definisati Ministar – podzakonskim aktima.

Član 45 – Predviđa da zdravstvene ustanove i privatna praksaimaju obavezu da uspostave informacioni sistem, koji predstavlja sveobuhvatni skup tehnološke infrastrukture (mrežnih, softverskih i hardverskih elemenata), kao i oragnizacione procese koji će podržati primenu tog informacionog sistema (ljudi i postupci za prikupljanje, smeštanje, obradu, čuvanje, prenos, prikazivanje i korišćenje podataka i informacija).

Ovim članom se definiše čitav set funkcionalnosti i elemenata koje informacioni sistem mora da ima u odnosu na složenost organizacije i procesa.

Bliži uslovi za funkcionisanje, principe i standarde biže određeni podzakonskim aktima.

Članovi od 46 do 49 – Predviđaju postojanje „elektronskog medicinskog dosijea“ i „elektronskog medicinskog kartona“. Ovo su unifikovane elektronske evidencije, koje sadrže širok set podataka o svakom korisniku medicinske zaštite. Suštinski ove odredbe definišu kreiranje sveobuhvatnog elektrnoskog registra svakog građanina, koji će biti na raspolaganju nadležnim zdravstvenim radnicima.

Pacijent će morati da da pisanu izjavu ukoliko ne bude želeo da bude registrovan na ovakav način.

Članovi od 54 do 57 – Predviđene su kaznene odredbe u slučajevima nepoštovanja zakonskih odredbi.

Član 58 – Predviđa rok od 24 meseca za donošenje propisa za sprovođenje ovog zakona od strane ministra.

Ne zaboravimo i već spomenuti član 59 koji svim osnivačima i odgovornim licima u privatnom zdravstvu ostavlja sasvim dovoljno vremena da se detaljno prouče odredbe i izvrše organizacione pripreme za primenu Zakona.