Skupština Republike Srbije krajem maja usvojila je set poreskih zakona čiji je cilj da restereti i olakša poslovanje privrede i privatnog sektora. Set poreskih zakona se smatra za pomak u fiskalnoj konsolidaciji, ali njihovo pravo dejstvo će tek biti procenjivano u narednom periodu.
Naš stav je da će ove zakonske promene imati ograničeno dejstvo na olakšavanje i unapređenje uslova poslovanja u privatnom sektoru, pogotovo u kriznim vremenima kada je makroekonomska situacija veoma teška i kada akutno težak period poslovanja traje već nekoliko godina.
Ovaj članak ima za cilj da upozna privatne doktore stomatologije, medicine i druge zdravstvene radnike koji obavljaju privatnu praksu samo sa najvažnijim promenama u poreskim zakonima koje se odnose na njihovo poslovanje.
Tu na prvom mestu mislimo na izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak gradjana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koje su objavlje u „Službenom glasniku RS“ br. 47/13, koje u velikoj meri menjaju obračun poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti, kako u pogledu načina oporezivanja tako i u pogledu osnovice. Promenama se uvodi i institut lične zarade preduzetnika, kao potpuna novina. Granica za paušalno oporezivanje podignuta je sa 3.000.000 na 6.000.000 dinara i izvršene su i druge izmene po pitanju paušalnog oporezivanja.
Smatramo da doktore stomatologije, medicine, zibne tehničare, vlasnike laboratorija i druge zdravstvene radnike najviše interesuju novine koje se odnose na paušalno oporezivanje u 2013. godini.
Evo preciznijeg opisa novina:
Promene navedene pod tačkama 1 do 3 odnose se na sve privrednike, pa time i na doktore stomatologije, medicine i druge zdravstvene radnike koji imaju privatnu praksu, koji porez ne plaćaju paušalno tj. za sve one koji vode poslovne knjige po sistemu prostog ili dvojnog knjigovodstva kako je to Zakomom regulisano.
Ove promene zavređuju posebnu pažnju, jer značajan broj privrednika u privatnom zdravstvenom sektoru vodi poslovne knjige, ali ćemo zbog još uvek neprecizne regulative i nepostojanja valjanih tumačenja, o tome pisati u narednim brojevima.
Većina promena koje su učinjene navedenim izmenama I dopunama primenjivaće se od 01. Januara 2014. godine. Ove promene se odnose na samooporezivanje svih preduzetnika koji vode poslovne knjige.
Sve izmene odredbi Zakona o porezu na dohodak gradjana koje su vezane za paušalno oporezivanje primenjuju se od početka naredne godine.
Izuzetak u pogledu ukupnog prometa sa 3.000.000 na 6.000.000 dinara stupa na snagu odmah.
Rečeno na način kako će mnogi voleti da čuju – do kraja godine preduzetnik će moći da izgubi paušalni status samo ukoliko pređe 6.000.000 dinara ukupnog prometa.
Za poreske obveznike koji se porezom zadužuju u paušalnom iznosu, veoma je bitno da znaju da će izborom ovog oblika oporezivanja, tj. ostanakom u ovom obliku, sudbinu svoje osnovice prepustiti državi, odnosno Poreskoj upravi. Naime, Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje definiše mogućnost da podiže osnovicu za paušalno oporezivanje na 70000 pa čak do 100000 dinara. Ovo značin da će obveznicima biti uvećane poreske i socijalne obaveze za 20 do 30%.
Prema nezvaničnim saznanjima iz Poreske uprave obaveze za ovu godinu biće povećane za 7% plus za svakog zaposlenog ili člana porodice za još 10%. Polazna osnovica će biti oko 60000 dinara. Svoje ukupne mesečne obaveze možete izračunati sami tako što ćete utvrđenu osnovicu pomnožiti sa stopom poreza i doprinosa koja u vašem slučaju iznosi 47,8%.
Stopa poreza je ostala ista i iznosi 10%, doprinos za PIO je povećan za 2% i sada je 24%, doprinos za zdravstveno osiguranje je 13,30% i doprinos za nezaposlene je 1,50% što u zbiru daje 47,8%.
Paušalno oporezivanje pored svojih dobrih strana ima i dosta lošu stranu, jer ne daje poreskom obvezniku mogućnost, da tokom godine umanjuje ili uvećava utvrdjenu osnovicu u tekućoj godini i to može biti ozbiljan problem kod svih obveznika kojima se osnovica utvrdi na gore opisan način.
Sa druge strane, obveznik koji se opredeli za sistem vođenja poslovnih knjiga, tj. za samooporezivanje, može da ‘bira’ visinu osnovice i određuje je po svojoj želji i potrebi. Ono što je u tom sistemu veoma važno, je mogućnost da se u toku godine osnovica menja na više ili manje u zavisnosti od novoa posla, želja i potreba poreskih obveznika.
Na kraju, želimo da preporučimo svim poreskim obveznicima i cenjenim klijentima da kada dobiju poreska rešenja za 2013. godinu, ukoliko vide povećanje utvrđene osnovice za 10 do 15% u odnosu na prošlu godinu, obavezno izajve žalbu drugostepenom organu, jer je to jedini vid zaštite od nerealnog povećanja osnovica a time i poreskih obaveza.
Ukoliko vam trebaju dodatna objašnjenja, poresko savetovanje ili knjigovodstvene usluge, Biro Došen vam uvek stoji na raspolaganju.